Старији мештани Мокре Горе и Кремана памте ратове и недаће, али и многе традиционалне светковине које су биле прилика за дружења и весеља.

Сеоска слава Мокре Горе, Кршања и Котромана је Спасовдан, док се у Кремнима славе Св. Тројица. У време слава крстоноше си обилазиле засеоке, а домаћини су на вратима штала и на крупној стоци катраном уцртавали крстове. У Мокрој Гори поход крстоноша завршавао се у дворишту данашње школе, код такозваног Марковог камена уз који је био постављен дрвени крст као запис. Поред поворке крстоноша, засеоке је обилазила и обредна поворка девојака, и то на дан Св. Јеремије.

У селима су организовани и велики вашари, и то, у Мокрој Гори на  дан Св. Јована јесењег, Мале Госпојине и Св. Илије, а у Кремнима на Благовести и Митровдан. У време вашара масовно су долазили и заједно са мештанима славили гости из Шљивовице, Семегњева, Биоске, Растишта, Заовина, Добруна, Вардишта, и других оближњих насеља.

Један од најлепших обичаја био је плетење венаца од петровца дан уочи Петровдана. Венце су на ливадама плеле девојке, а за њима су ишли младићи и деца који су им помагали. Кад би освануо Петровдан, све би у кући било окићено венцима, а нарочито стаје и карлице с кајмаком.

На дан поклада за Ускршње посте, у Мартином долу сваки је засеок за себе правио љуљашку на којој су се љуљали и међу собом у љуљању надметали момци и девојке.