|
| Режими заштите |
|
Парк природе „Шарган - Мокра Гора" заузима површину од 10.813,73 ha на којој су успостављени режими заштите I, II и III степена.
Режимом заштите I степена обухваћена је територија од 359,66 ha,
режимом заштите II степена обухваћена је територија од 1.179,78 ha, док
је режимом заштите III степена обухваћена територија од 9.274,29 ha.
|
|
|
|
|
| > > Водне појаве > |
|
Водне појаве
 Хидрографски потенцијали Парка природе чине подземне воде, извори, врела, потоци, мањи речни токови и планинске тресавице. Подземне воде формиране су у различитим типовима водоносника. Најраспрострањенији и најиздашнији су водоносници који се образују у теренима са пукотинско-кавернозном порозношћу. Ови водоносници изграђени су претежно од кречњачких комлекса тријаске старости и комплекса вулканогено-седиментних стена. Воде ових водоносника су слабо базне, подземне и површинске, погодне за водоснабдевање. На Мокрој гори се налазе и водоносници образовани у теренима са пукотинском порозношћу. Они немају концентрисане појаве истицања подземних вода, већ се истицање одвија дифузно или изворима мале издашности. Посебну групу представљају водоносници који се образују у теренима са међузрнском порозношћу. Они су мање издашности и првенствено утичу на обогаћивање пукотинских издани водом или на прихрањивање вода површинских токова.
Извори и врела јављају се у висинској зони ободног подручја Шаргана, Таре и Виогора, као и у речним долинама на прегибу долинске стране и долинског дна.
Воде мокрогорске котлине отичу у слив Дрине, док воде креманске котлине у слив Западне Мораве. Вододелницу између ова два слива чини планина Шарган.
Највећа река мокрогорске котлине је Камишна која извире испод јужних падина Великог венца и након 17565 m укупног тока, испод Котромана се улива у Бели Рзав, а по спајању са Црним Рзавом даје Рзав, који се улива у реку Дрину. Испод засеока Глибетићи, у Камишну се уливају њене две највеће притоке - Шарганчица (2322 m), која извире на Шаргану испод Табачке косе и Постањски поток (4951 m) који тече са Ивера. Испод Котромана, пре уливања у Бели Рзав, Камишна прима и воде Крсманског потока. Од бројних мањих потока који се уливају у Камишну, треба поменути Друганчицу, Смрдљиви поток, Брезјак, Ракије, Црни поток и Дубошац.Највећа река креманске котлине је Братешина којој се као изворишни кракови Ђетиње придружују Коњска река и Ужички поток. Ђетиња се у свом даљем току улива у Западну Мораву.
На подручју Мокре Горе и Кремане посебну драгоценост представљају природни термоминерални извори: Беле воде, Вода Св. Јована Крститеља, Чесма, Дулова вода, слани извор Радованова вода, сумпоровити извор Глишова вода итд.
|
|
|
|
|
|
|
| Скијалиште на Иверу |
 |
| Непуних 8 km од Дрвенграда, налази се скијалиште на Иверу. Старт четири уређене стазе укупне дужине 5 km смештен је на висини од 1490 m, а циљ на 1200 m, поред Планинског дома „Младост".
|
 |
| Дрвенград на Мећавнику |
 |
Читава концепција Дрвенграда почива на
правоугаоном тргу чија је главна оса одређена улазном капијом и
положајем цркве-брвнаре са пагодним низом двоводног крова покривеног
шиндром.
Више информација на: www.mecavnik.info
|
|
|
