|
| Режими заштите |
|
Парк природе „Шарган - Мокра Гора" заузима површину од 10.813,73 ha на којој су успостављени режими заштите I, II и III степена.
Режимом заштите I степена обухваћена је територија од 359,66 ha,
режимом заштите II степена обухваћена је територија од 1.179,78 ha, док
је режимом заштите III степена обухваћена територија од 9.274,29 ha.
|
|
|
|
|
| > > Флора > |
|
Флора
У биљном свету Парка природе налазе се врсте различите екологије, старости и порекла. Бројношћу се нарочито издвајају евроазијске и средњеевропске врсте, али су топла станишта на серпентинитима пружила гостопримство и многим субмедитеранским и понтско-централноазијским врстама.
Од укупно 722 врста и подврста цветница и папрати овог подручја, 6,2% чине ендемични и субендемични таксони. Највећи број ендемита спада у групу балканских елемената који не прелазе границе Балканског полуострва. Овде се на пример, могу наћи југословенски звончић (Edraianthus jugoslavicus), Хајналдова невесика (Athamantha haynaldi), хрватска бресина (Micromeria croatica), Панчићева млечика (Euphorbia pancicii), српски лук (Allium tenuiflorum), руњика (Hieracium gymnocephalum), ланилист (Linaria rubioides) и многи други ендемити.
Одлика флоре овог подручја је и изражен едафски ендемизам који је условљен специфичном серпентинитском подлогом. У овој специфичној групи биљака нарочито се издваја ендемореликтна цвакија (Halacsya sendtneri), којој се придружују и бројне друге балканске серпентинофите: српска чешљица (Sesleria serbica), Маркграфова жуменица (Alysum markgrafii), чистац (Stachys chrysophaea), сунчаница (Fumana bonapartei), петопрстица (Potentilla mollis), Новаково ковиље (Stipa novakii), серпентинска бабина свила (Аrmeria canescens var. serpentini), серпентински каранфилић (Cerastium malyi subsp. serpentini) итд.
У Црвеној књизи флоре Србије1 (Стевановић, ур. 1999), која описује ишчезле и крајње угрожене врсте, нашла се и једна врста из Парка природе. То је алпски различак (Centaurea alpina), који припада категорији крајње угрожених врста (CR) у Србији и Црној Гори. Кречњачки одсеци Ограђенице представљају њено једино станиште у Србији.
На основу критеријума Светске уније за заштиту природе (IUCN), на овом подручју налази се и 6 регионално крајње угрожених (CR) врста (Phyteuma orbiculare, Centaurea alpina, Reichardia macrophylla, Euphorbia pancicii, Aquilegia nigricans и Allium ericetorum), као и 9 регионално угрожених (ЕN) врста (Paeonia officinalis, Lathyrus binatus, Genista sylvestris, Lathyrus luteus, Frangula rupestris, Limodorum abortivum, Maianthemum bifolium, Ophrys scolopax ssp. cornuta и Pyrola rotundifolia). Такође, овде се налази и 6 биљних врста које представљају природне реткости Србије и налазе се у режиму заштите I степена. То су шумски љиљан (Lilium martagon), шиљореп (Limodorum abortivum), смичак (Himantoglossum hircinum), мачково ухо (Ophrys cornuta), пурпурни каћунак (Orchis purpurea) и округлолисна крушчица (Pirola rotundifolia). Све ове врсте дају мокрогорском крају посебан значај са становишта очувања флористичке разноврсности.
|
|
|
|
|
|
|
| Скијалиште на Иверу |
 |
| Непуних 8 km од Дрвенграда, налази се скијалиште на Иверу. Старт четири уређене стазе укупне дужине 5 km смештен је на висини од 1490 m, а циљ на 1200 m, поред Планинског дома „Младост".
|
 |
| Дрвенград на Мећавнику |
 |
Читава концепција Дрвенграда почива на
правоугаоном тргу чија је главна оса одређена улазном капијом и
положајем цркве-брвнаре са пагодним низом двоводног крова покривеног
шиндром.
Више информација на: www.mecavnik.info
|
|
|
