|
| Режими заштите |
|
Парк природе „Шарган - Мокра Гора" заузима површину од 10.813,73 ha на којој су успостављени режими заштите I, II и III степена.
Режимом заштите I степена обухваћена је територија од 359,66 ha,
режимом заштите II степена обухваћена је територија од 1.179,78 ha, док
је режимом заштите III степена обухваћена територија од 9.274,29 ha.
|
|
|
|
|
| > > Фауна > |
|
Фауна
Различити типови станишта условили су богатство и разноврсност животињског света Парка природе.
У водотоцима који припадају хладним салмонидним водама, најчешће се срећу поточна мрена (Barbus peloponnesius), поточна пастрмка (Salmo trutta), уклија (Alburnus alburnus), клен (Leuciscus cephalus), пеш (Cottus gobio) и један представник паклара (Petromyzontidae).
У фауни водоземаца предњаче шарени даждевњак (Salamandra salamandra), жутотрби мукач (Bombina variegata), обична крастава жаба (Bufo bufo ), зелена крастава жаба (Bufo viridis), грчка жаба (Rana graeca) и права жаба (Rana esculenta), док фауну гмизаваца чине слепић (Anguis fragilis), обични зелембаћ (Lacerta viridis), зидни гуштер (Podarcis muralis), смукуља (Coronella austriaca), ескулапов смук (Elaphe longissima), рибарица (Natrix tessellatа) и поскок (Vipera ammodytes). Све ове врсте налазе се на списку врста за Црвену листу кичмењака Србије, a по важећим прописима, са изузетком три врсте жаба, све остале врсте су законом заштићене као природне реткости Србије.
Досадашњим истраживањима фауне птица установљено је присуство 60 врста, али се са сигурношћу може рећи да овај број није коначан. Нарочито је значајно присуство осетљивих и угрожених врста везаних за специфична станишта: орла змијара (Circaetus gallicus), великог тетреба (Tetrao urogallus), прдавца (Crex crex) и планинске сенице (Parus montanus). Национални и међународни значај Парка природе за очување птичјег фонда нарочито се истиче када се има у виду да на овом подручју живи 31 врста (27 гнездарица), чија је заштита од европског значаја и 29 врста које су заштићене као природне реткости Србије.
Фауну сисара чине 32 врсте без слепих мишева који још увек нису довољно истражени. Од сисара, на ширим просторима Мокре Горе може се видети белогруди јеж (Erinaceus europaeus), веверица (Sciurus vulgaris), слепо куче (Nannospalax leucodon), риђа волухарица (Clethrionomys glareolus), пух лешникар (Muscardinus avellanarius), куна златица (Martes martes), куна белца (Martes fiona), јазавац (Meles meles), дивља мачка (Felis silvestris), видра (Lutra lutra), лисица (Vulpes vulpes), вук (Canis lupus), мрки медвед (Ursus arctos), срна (Capreplus capreolus), дивокоза (Rupicapra rupicapra) и многе друге врсте. На прелиминарној Црвеној листи кичмењака Србије, налазе се чак 22 врсте сисара овог краја, а према критеријумима Међународне уније за заштиту природе (IUCN), у категорију рањивих (VU) врста, укључени су вук, дивокоза, видра и мрки мевед. Према Конвенцији о заштити европског живог света и природних станишта (Бернска конвенција), 18 врста сисара сврстано је у трећу категорију заштите. То су врсте које се лове или експлоатишу на неки други начин, тако да им је потребна заштита. Другом категоријом заштите обухваћени си вук, медвед и видра које на основу Бернске конвенције треба строго штитити.
|
|
|
|
|
|
|
| Скијалиште на Иверу |
 |
| Непуних 8 km од Дрвенграда, налази се скијалиште на Иверу. Старт четири уређене стазе укупне дужине 5 km смештен је на висини од 1490 m, а циљ на 1200 m, поред Планинског дома „Младост".
|
 |
| Дрвенград на Мећавнику |
 |
Читава концепција Дрвенграда почива на
правоугаоном тргу чија је главна оса одређена улазном капијом и
положајем цркве-брвнаре са пагодним низом двоводног крова покривеног
шиндром.
Више информација на: www.mecavnik.info
|
|
|
